Slađan u penzionerskim danima razvio unosan biznis: Ova voćka u njegovom kraju rađa kao luda, dosetio se delikatesa

Orašac je poznat kao mesto u kome je podignut Prvi srpski ustanak. Kako se nalazi u Šumadiji poznat je i po proizvodnji šljiva, ali i kolača, jer Aranđelovac i okolna sela su najveći proizvođači kolača u Srbiji. Slađan Maksić je spojio dve tradicionalne proizvodnje, pa od polusuve šljive pravi jedinstveni delikates - "Oraščanku".

Nakon što je otišao u penziju Slađan Maksić je započeo proizvodnju, u Orašcu kod Aranđelovca, jednog neobičnog delikatesa koji je nastao sasvim slučajno. Kako nije uspeo da napravi dobru sušaru za šljive razmišljao je šta da uradi sa svom tom polusuvom šljivom koja je preostala i došao je na ideju da od nje napravi voćni kolač koji je nazvao simbolično "Oraščanka".

- Šljiva je ovde bazni proizvod, tu mislim na okolinu Aranđelovca, i ona ide u preradu i za rakiju i za džemove, ali eto mi smo napravili delikates, odnosno jedan novi proizvod od polusuve šljive. Osnova je polusuva šljiva punjena orahom ili lešnikom, tako napunjena ona se uvalja u ukuse odnosno omote sa čokoladom od kokosa, kikirikija, oraha, a imamo i kombinaciju punjenu lešnikom koja se utapa u karamelu - priča Maksić.

Aranđelovac je inače poznat kao opština koja ima najveći broj proizvođača kolača po glavi stanovnika u Srbiji. Slađan svojim delikatesom doprinosi toj tradiciji slatkih proizvoda, a 2018. godine osvaja tri zlatne medalje za kvalitet na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

Naši vojnici su se pre 100 godina hranili suvom šljivom

- Rok trajanja je od 15 do 30 dana pod adekvatnim uslovima držanja. Treba je držati na temperaturu od 3 stepena jer je to polusuva šljiva koja u sebi ima dosta vlage i onda krene u fermentaciju, a mi ne želimo da ubacujemo konzervanse. E sad, postoji i varijanta "hladnog voza", ako se zaledi. Kad se zaledi, a ja sam to probao, posle šest meseci se izvadi iz komore koja je na minus 20 stepeni i kad se razledi ona ne gubi ni ukus ni kvalitet, a vrlo kratak vremenski period treba da se odledi - objašnjava Maksić.

Govoreći o tradiciji i istoriji svog kraja Maksić priča:

- Znamo da su suve šljive održale generacije pre nas, kada je u pitanju ishrana, zbog dugotrajnosti samog proizvoda. Recimo, pre sto godina kada su išli naši vojnici u rat oni su se hranili tom suvom šljivom, to su nosili i to im je često bila jedina hrana koja se nije kvarila, a davala je dosta energije i kalorija, tako da mogli da izdrže sve te napore.

Nisam bio toliko pametan da napravim dobru sušaru

Proizvodnja se najviše odvija upravo u ovim zimskim i prazničnim danima kada se "Oraščanka" najviše i traži. Slađan je primer proizvođača koji nije odustao i koji je od eksperimentisanja sa ukusima stvorio jedinstveni kolač.

- Ja sam hteo da sušim šljivu, međutim, nisam uspeo jer nisam bio toliko pametan da napravim dobru sušaru kako treba da bude pa se iz toga desio ovaj proizvod. Savetujem i drugima, koji žele nešto mimo njihovog posla da rade, neka pokušaju, biće sigurno neki uspeh. Naravno to sve zavisi koliko su istrajni, uporni da isteraju svoju priču do kraja. Evo mi smo već sedam godina tu, na tržištu i prepoznati smo svuda i zadovoljni smo - sažima Maksić svoju poslovnu priču.

Bonus video:

Espreso/RTV/M.L.